Интернет

                                          ШТА ЈЕ ИНТЕРНЕТ?

Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи. Почеци интернета се вежу за стварање ARPANET-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. Од својих корена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију. Интернет је јавно доступна глобална пакетна мрежа података  која повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем интернет протокола (ИП). То је "мрежа свих мрежа" која се састоји од милиона кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размењују информације и услуге као што су електронска пошта, чат и пренос датотека те повезане странице и документе World Wide Weba.

                                      ШТА ЗНАЧИ ПОЈАМ ИНТЕРНЕТ?

Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интерна конекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). У 2014. број интернет корисника премашио је 3 милијарде или 43,6 % светске популације што је две трећине корисника дошло из најбогатијих земаља и то 78,0 % становништва из Европе користи интернет, а 57,4 % Америка. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

                                     КАКО ЈЕ НАСТАО ИНТЕРНЕТ?

 Циљ ARPANET-a (Advanced Research Project Agency Network) био је повезивање одређеног броја рачунала у SAD. Сам развој те мреже напредовао је током Хладног рата. Почетком 70-их многе академске институције су видели своју шансу за размену информација, рад на заједничким пројектима без потребе физичког окупљања научника на једном месту, синхронизацију пројеката итд. Број умрежених рачунара је растао; испочетка UNIX рачунара, касније све више и персоналних рачунара. Растом броја  рачунара увидела се потреба стварања јединственог протокола који ће омогућити пренос података међу рачунарима- настаје Transmission Control Protocol Internet Protocol (TCP/IP). Настанак овог протокола je предуслов за развој“мреже над мрежама“ . Године 1989. Британац Tim Barners-Lee у Швајцарској осмислио je World Wide Web сервис каквог и ми данас користимо. Развио је графички оријенталне делове NET-a и протокола, и описни језик интернета, HTML.Са уласком Microsofta у глобалну причу почела је ера комерцијализације. Већ је тада било јасно да  ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа.

 Брoj рачунара na Интернету вртоглаво је растао:

1984. 1000 рачунара

1987. 10 000 рачунара

1989. 100 000 рачунара

1992. 1 милиона рачунара

1996. 10 милиона рачунара

1998. има више од 30 милиона рачунара

2000. има више oд 100 милиона рачунара

2011. близу 2 милијарде рачунара!     

                               

                                          ДОБРЕ СТРАНЕ ИНТЕРНЕТА

-Интернет је веома важан вид комуникације.

-Можемо сазнати већину потребних  информација.

-Интернет је на неки начин ризница знања.

-Можемо научити доста нових ствари.

-Интернет располаже велики број књига које можемо читати у електронском облику.

-Плаћање преко интернета помаже људима да плате рачуне без напуштања куће или радног места.

-Купопродаја је важан сегмент интернета.

-Забава.

-Упознавање нових људи.

                                       ЛОШЕ СТРАНЕ ИНТЕРНЕТА

-Нарушавање сигурности.

-Злоупотреба података.

-Нарушавање ауторских права.

-Опасност од штетних фајлова.

-Ширење мржње и увреда.

-Непоштовање приватности и националног и верског опредељења.

-Изазива зависност у неку врсту болести.

-Млади заборављају на нормалан живот и излажење.

-Људи беже од стварног живота и затварају се у себе.

-Деца имају приступ многим непримереним садржајима.

Емилија Поповић