Beti, moja mačka

                                          OSNOVNE INFORMACIJE:

-rodjena: 10.4.2018.
-ime: Beti
-rasa: mešanac
-koliko je stara: 9 i po meseci
-dan kada smo je pronašli: 9.7.2018

   PRIČA KAKO SAM JE DOBILA

Moj brat i ja smo bili u Loznici, kod babe i dede u toku leta. Mama i tata su dolazili vikendom da nas obiđu, a radnim danima su bili u Beogradu. Tog ponedeljka, 9. jula moji roditelji su imali goste. Kada su oni rešili da krenu svojoj kući moji roditelji su pošli da ih isprate. Kada su izašli u hodnik, pored stepenica ugledali su malo mače. Ono je odmah uslo u naš stan. Mama je nahranila mače, ono se mazilo i bilo potpuno čisto i izgledalo je kao da je već imalo vlasnika. Pošto je mojoj mami bilo žao da je vrati napolje, zamolila mog tatu da ostane 2-3 dana u stanu. Mama je napravila oglas da smo pronašli mače i zalepila ga je na oglasnu tablu naše zgrade. Stajalo je tamo nekoliko dana i niko se nije javljao. Došla je napokon subota tada su mama i tata došli u Loznicu. Ja sam morala sledeći dan da krenem sa njima u Beograd jer sam išla na pripreme za državno prvenstvo iz plivanja, a moj brat bi ostao u Loznici do avgusta. Mama mi je u tajnosti saopštila za to slatko iznenadjenje,da imamo macu. Ja sam jedva čekala da je vidim. Kada sam ušla u stan odmah sam se rastopila, uzela sam mačku u ruke i ona je počela da se mazi i da prede. Igrala sam se sa njom po celi dan i nikada mi ne bi dosadilo. Tu malu tajnu smo od mog brata krili malo više od mesec dana, dok on nije došao u Beograd. On je imao istu reakciju kao i ja i nije mogao da poveruje da imamo konačno kućnog ljubimca- našu Beti!

                                      NJENA POVREDA

Jednog lepog letnjeg, sunčanog dana, dogovirila sam se sa drugaricama da idemo u akva-park. Bilo je oko 9 sati ujutru, moja mama je tada prostirala veš na terasi, a Beti je obožavala da ide na terasu ali bi smo joj često branili jer bi mogla da se provuče kroz šipke i padne. Mama kada je zavrsila sa prostiranjem veša zatvorila je terasu. Medjutim, u sobi od mog brata ima prozor koji je povezan sa terasom i on je tada bio otvoren. Beti je znala da i taj prozor vodi do terase pa je i kroz njega izašla. Moja mama je za to vreme bila u dnevnoj sobi peglajuci veš. Odjednom samo je čula jedan jako nepoznat zvuk. Kao kada nesto klizi po krovu od terase ispod. Mojoj mami je tada hiljadu misli proletelo u glavi odmah je istrčala na terasu i viknula je ,,Ema, Beti je pala sa terase!" Ja sam odmah počela da paničim i da plačem, moja mama je za to vreme sišla da vidi šta je sa mačkom i da je odmah odvedemo kod veterinara. Ja sam bila previše uznemirena. Mama je ušla u stan sa mačetom u rukama kojoj je cela noga bila krvava. Beti je od bola mjaukala i mami su ruke bile krvave. Odmah smo seli u auto i otišli smo kod veterinara. Ja sam u kolima plakala,

nisam mogla da stanem... Pad sa 4. sprata nije bas mala visina jos pritom dočekujući se na beton... Veterinari su beti davali silne injekcije i tek u 3 sata je trebala da ide na snimanje. Bližilo se vreme kada sam morala da se nadjem sa drugaricama ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o Beti. U akva-parku pokušala sam da što manje razmišljam o tome i da se opustim i da se družim sa drugaricama, mada to uopšte nije bilo lako...Bilo je oko 4 sata. Pozvala sam mamu da vidim kakvi su bili rezultati. Ona mi je uz osmeh javila da nije pukao nijedan organ već karlična kost i noga. Ja sam bila presrećna jer sam znala da će se maca oporaviti zapar nedelja. Posle nekoliko nedelja Beti je počela da hoda, ali je šepala. Vremenom njeno hodanje se usavršilo i ponovo je bila ona stara Beti koja je neprestano trčala, jurila za svim i svačim, a pogotovo je jurila izgužvane papiriće. Sada je super i nema nikakvih problema sa nogom.

Popović Emilija